Пропасти нећемо, излаза нам нема?

Гледајући ситуацију која је тренутно актуелна, анализирајући народ уопште лако ћемо уочити да смо се много променили. Нажалост не на боље већ смо деградирали.

Помирили смо се са ситацијом, ћутимо и не трудимо се да било шта променимо. Толико смо заплашени да смо запали у неку летаргију и да је сама чињеница да опстајемо изванредан успех којим смо се задовољили.

То је оно што плаши свакога ко се позабави тиме. Кроз историју били смо познати као бунтовници, као неко ко се не повлачи пред силом и неко ко је увек спреман за борбу. Изборили смо се са јачим и бројнијим противницима, очували своју културу, обичаје и веру. Али данас то је нешто сасвим друго.

Да кренемо од неког почетка. Живимо неким програмираним животом, где је свако одступање немогуће и за осуду. Бити креативан , другачији значи бити осуђен од околине. Радиш, спаваш (или учиш) и то је то. Сви незадовољни а нико да се потруди да било шта промени.

Као јединка и не можеш да кренеш у промену свести, у борбу против оних који нас свесно уништавају. И ту имамо две ситуације оне који желе да покрену борбу, али убрзо одустану. '' Како ја сада сам да кренем када знам да нико неће подржати то, остали се плаше и ја ћу сносити последице''. Или оне који чекају, чекају да неко други крене а они ће у зависности од изгледа да успех одмах да се укључе.

Једна особа може покренути десет око себе, када то виде и остали па се прикључе и буде хиљаду људи то је већ озбиљна група која може да се бори. Потребна је вера у успех, храброст и циљ.
Данас људи немају циљ. Да кренемо од деце. Играње на комјутеру, излазак, уживање то је оно што их окупира. Немају мотив да уче, усавршавају се. Касније немају стратегију како да направе неки резултат.

Долазимо до ситуације да данас ми као држава немамо никакав план. Немамо план како да кренемо напред, како да унапредимо школство, како да унапредимо грану која може да нас одржава и покрене  - пољопривреду. Људи који размишљају овде више не станују.

Ако си паметан па понудиш помоћ бићеш убрзо одстрањен или окарактерисан лоше. Јер не може неко ко нема неку титулу, или не ужива велики углед да буде паметнији од надређених. Све је затворено, направљени су скупови који не могу да се разбију. А ми ћутимо и чекамо. Чекамо да нам неко други реши проблеме док ћемо ми да уживамо у нераду и маштању.

Нико неће да ти помогне ако не тражиш помоћ. Нико неће да ради уместо тебе. Покрени се, не плаши се да пласираш своје идеје и да се бориш ако знаш да је твој циљ исправан. Народу требају лидери, они који заиста знају како и шта треба да се ради. А такви су данас на маргини јер смо дозволили да нама управљају неспособни манупулатори који нас свесно уништавају.

Пронађите оног вођу у себи, подигните глас и покажите да вредите да и ви можете бити од корсти. Трудите се да остварите своје снове јер оно што нам нико не може узети је нада и вера у боље сутра. Зато нема одустајања, можда ћете баш ви успети да живите своје снове.